Osećanja koja ljubomora u nama izaziva su neprijatna, uznemiravajuća, nekonstruktivna, nefunkcionalna i veoma često dovode do suženja naše svesti, a ako nam je nešto potrebno za Ljubav, Život i Postojanje to je onda upravo svesnost i prisutnost.
Ljubomore se ne možemo tek tako otarasiti jer da bi ona nestala, nešto drugo u nama mora se razviti. Ljubomoru, takođe, nipošto ne valja ignorisati i gušiti jer kao i druge pojave po pritiskom, ona može nabujati i eksplodirati. Zato predlažem nekoliko tehnika koje mogu da umanje ili otklone neprijatnosti izazvane ljubomorom, i postepeno dovedu do ovladavanja ovim afektivnim osećanjem.
Distanca – Ono što nam je u svim situacijama potrebno je zauzimanje distance od situacije koja nam se čini problematičnom, odnosno, u kojoj se nalazi izvor naše uznemirenosti. Ovo je ujedno i najteži korak jer iziskuje napor da ostanemo prisutni i budni i odupremo se talasu koji želi da nas preplavi, a koji nailazi silovito i snažno.
Svesnost – Jedan trenutak i naš svesni izbor odlučuju da li ćemo nastaviti kretanje u pravcu sve većeg užasa koji donosi ljubomora, ili ćemo, svesni njenog prisustva i pretnje da eskalira, zauzeti stav i izabrati sopstvenu reakciju na datu situaciju. Na primeru, to bi izgledalo ovako: Naš partner preljubazno i s neskrivenim simpatijama razgovara sa osobom suprotnog pola u kojoj, nesvesno, u trenutku prepoznajemo rivala. Cela ta scena u nama pokreće uzbuđenje, ubrzava krvotok i na horizontu već možemo videti cunami koji se kreće ka nama. Ostalo je nekoliko trenutaka dok nas ne poklopi i ponese i mi moramo reagovati brzo.Odlučujemo se da:
- Sačekamo njegovo stizanje osećajući sve snažniji nemir i strah od saznanja da će nas preplaviti. Od trenutka kada se to dogodi, mi smo u vlasti novog osećanja, osećanja ljubomore i mogućnost našeg slobodnog izbora i odlučivanja je minimizirana. U osobi koja je predmet naklonosti našeg partnera vidimo neprijatelja i glavnog krivca, a osećanje mržnje počinje da se pomalja iz naših skrivenih odaja. U partneru vidimo licemera, izdajnika, slabića, osobu spremnu da nas povredi, izneveri, osobu čiju ljubav počinjemo da preispitujemo i on postaje krivac broj dva ili sporedni krivac. Prema sebi osećamo sažaljenje i osećaj nepravde jer “ovakvo ponašanje partnera” sigurno nije ono što smo zaslužili. Ali, ni sebe ne ostavljamo bez optužnice, tojset i mi smo uhvaćeni u lanac krivice, (krivac broj 3, možda i najveći), što smo ovo sve uopšte dozvolili, što smo bili “blesavi pa mu verovali”, što volimo pogrešnu osobu, nekoga ko u trenutku može da nas povredi svojim bahatim, sebičnim ponašanjem. Kada se scena završi i mi ostanemo nasamo sa partnerom, a i dalje u vlasti cunamija, ono što ćemo učiniti, najverovatnije će biti napad, prebacivanje, optuživanje začinjeni zajedljivim rečenicama i otrovnim strelicama. Smatraćemo da na to imamo potpuno pravo s obzirom koliku smo bol upravo osetili i koliko nas je sve ovo, nepravedno uznemirilo i potreslo. Partner će imati impulsivnu, skoro instiktivnu reakciju odbrane od napada i moguće da optužbu neće sasvim ni čuti. Možda je neće razumeti. A možda sve to, zaista, nema nikakve veze sa njim. Moguće je da bi on jednako ljubazan bio i da je treća osoba bila neko manje atraktivan, neko u kome ne bismo prepoznali rivala… samo što nam to onda ne bi smetalo, pa ne bismo ni primetili. Dakle, ceo džumbus odigrao se u našoj glavi. I to u onom jednom, jedinom trenutku u kom smo ugledali veliki talas kako dolazi i odlučili da ga sačekamo. Umesto toga, mogli smo da:
- Ugledamo dolazeći talas, izvučmo našu tajnu dasku za surfovanje, koja se zove svesnost, i da već za nekoliko trenutaka celu situaciju posmatramo sa visine (u prevodu, s distance). Konstatujemo da nam je osoba nesimpatična upravo u meri u kojoj je našem partneru simpatična. Bez samooptuživanja realizujemo da je to posledica nekog našeg oblika nesigurnosti, koju, inače, poseduju svi ljudi na različitim poljima. Prisetimo se da je nesigurnost proizašla iz straha da nismo dovoljno dobri, da postoji mogućnost da budemo odbačeni. Uz osmeh podrške, smestimo misli u kontekst ( a to znači vreme i mesto) i uvidimo da odbacivanje u našim godinama ne može biti ni približno zastrašujuće kao odbacivanje u ranoj dobi, a da naš strah svoje poreklo upravo vodi iz perioda detinjstva. Ovime smo, moguće je, racionalno ublažili strah. Potom osvestimo svoju veru u partnerovu ljubav ( umesto da prizivamo sumnju i neveru u dubinu i iskrenost njegovih osećanja). Jer, ono u šta verujemo, to jeste. I dalje na bezbednoj visini, na talasu koji je već počeo da se spušta, posmatramo učesnike situacije što je realnije moguće, bez ličnog pridavanja značenja određenim rečima i gestovima.Ne tvrdim da će nemir nestati a sve sumnje biti otklonjene, ali tvrdim da ćete se osećati daleko bolje, konzistentnije i funkcionalnije nego u primeru a.
Komunikacija – Kada, napokon, prođu i situacija i cunami, imate mogućnost da svom partneru, sa što je moguće manje emocija i koristeći prvo lice jednine, saopštite nešto poput: “Osetila sam neprijatnost dok si razgovarao sa ovom osobom. Primetila sam čak i da mi je smetalo to što je tebi očigledno prijalo. Mislim da me je prošao talas ljubomore. Značilo bi mi da me zagrliš jako i odagnaš mi nemire.” Ako vaš patrner na ove reči ostane “gluv i slep”, onda je situacija jasna: imate problem i bez treće osobe.
Ljubav prema sebi i drugome – Pored prisutnosti i malo veštine u jahanju na talasima, možemo uraditi još nekoliko “manevara “. Podsetite sebe na Sebe. Učinite sve što je u vašoj moći da se zaštitite i osnažite. Pružite sebi ljubav. Ne kinjite se. Osvestite svoju lepotu, divotu, neponovljivost, posebnost, umesto da sebi momentalno pronađete mane koje bi vas “diskfalifikovale”. Ne pothranjujte negativna scenarija maštom, već sposobnost imaginacije iskoristite da vam izazove pozitivnu reakciju ili misao. Ne merite svaku sitnicu i nemojte je doživljavati lično. Niko nema nameru da vas povredi, svako je onakav kakav jeste (ukoliko bi se radilo o namernom povređivanju reč je o osobi sa kojom ćete preispitati svoj odnos pre nego da trošite energiju na ljubomoru).
Prihvatanje – u slučaju da je vaš nemir bio opravdan, a vaše slutnje da partnerova naklonost prema trećoj osobi može ugroziti vaš odnos se obistine, ne možete ništa drugo do da novonastalu situaciju prihvatite. Izborom načina pod b) niste izgubili ništa jer epilog bi bio isti kao i da ste odreagovali pod a). A nešto ste dobili: prvo, niste potrošili eneriju na ljubomorne scene i unutrašnja kidanja i proizveli još nekoliko negativnih osećanja. Drugo, iz neprijatne situacije izašli ste dostojanstveno, onako kako priliči osobi koja voli. Treće, omogućili ste sebi da se suočite sa tugom i bolom bez potrebe da ih zamaskirate ljutnjom, besom i mržnjom. Druga osoba ima pravo da ode. Vi imate pravo da odete. Svi imamo pravo izbora. Niko se nikome ne može zauvek obećati. Svako je sebi najvažniji (i to ne treba da nas rastužuje, već da nas raduje, s obzirom da je svako kovač svoje sreće, a da je naša sreća najviše što možemo pokloniti onima koje volimo i onima koji vole nas;)
Neka vas ne obeshrabri ako sa “daske” padnete nekoliko puta pre nego što uspete da se održite na velikom talasu. Surfovanje nije lak sport, a u svaku veštinu je potrebno uložiti vreme i napor. Ono što nakon toga dolazi je uspeh i radost pomeranja sopstvenih granica. Jer prava radost se uvek nalazi izvan granica naše zone konfora.
