Ishrana

Kao što gradimo svoje poslovne karijere i edukujemo se, zasnivamo porodice i izgrađujemo prijateljstva, u cilju očuvanja zdravlja i prevenciji bolesti, jako je važno izgraditi i zdrave životne navike koje nas vode u blagostanje i dugovečnost.

Živimo ubrzanim tempom života i najveći neprijatelj našeg zdravlja je stres koji je sastavni deo naše svakodnevice. Iako ishrana ima dominantan uticaj na gojaznost i zdravlje, i druge vrste ponašanja su bitni faktori u ovom, sve većem problemu. U stanju stresa lučimo hormone adrenalin i kortizol koji podižu naš odbrambeni sistem u stanje pripremljenosti za reakciju a isti ti hormoni su odgovorni za taloženje masnog tkiva u predelu stomaka. Borba protiv stresa je naš osnovni životni zadatak. Meditacija, joga, vežbe disanja ili boravak u prirodi, na svežem vazduhu, su antistres metode koje je neophodno uvrstiti u našu dnevnu rutinu.

Spavanjem se organizam oporavlja od svih pretrpljenih dnevnih stresova i tokom sna se prerađuje veliki deo otpadnih produkata našeg metabolizma. Melatonin, koji se luči u našem organizmu, u toku noćnog spavanja, oporavlja organizam, uništavajući slobodne radikale i štiti nas od virusa, bakterija i teških oboljenja, jačanjem našeg imuniteta. Deluje i na smanjenje umora, na pravilan rad srca, snižava pritisak…. Ako u kontinuitetu obezbeđujemo sebi kvalitetan noćni san, na pravom smo putu da se zaštitimo od stresa i bolesti.

Kretanje produžava život, bez obzira da li je reč o šetnjama ili fizičkom vežbanju. Čovek je dizajniran da leži i da se kreće. Sedenje narušava čovekovo zdravlje, kako mišićno-koštanog sistema tako i ostalih organa. Vežbanje ne služi samo da dođemo do idealne linije, već i da budemo zdraviji – vežbanjem smanjujemo rizik od raka, kardiovaskularnih bolesti, dijabetesa i osteoporoze. Uz kretanje se poboljšava rad organa za varenje, redukuje telesna masa, jača imuni sistem i poboljšava osetljivost na insulin. Umereno vežbanje i kretanje obezbeđuje našem organizmu baznu sredinu koja je neophodna za pravilno funkcionisanje organa.

Sunce je izvor života na zemlji i ljudski organizam ne može da funkcioniše bez sunčeve svetlosti. Najmanje pola sata dnevno boravka na suncu je potrebno da bi se u organizmu uspostavila hormonska i kiselo-bazna ravnoteža. Sunčeva svetlost u umerenim količinama može sprečiti nastanak teških oboljenja kancera, osteoporoze, pomaže u snižavanju povišnog krvnog pritiska i nivoa šećera u krvi kod osoba koje imaju dijabetes. Umereno izlaganje tela suncu podiže nivo raspoloženja i nivo energije u organizmu, jača imunitet, pomaže u pravilnom održavanju telesne težine i podržava balans reproduktivnih organa.

Ljubav prema sebi i harmonični odnosi sa bliskim ljudima su osnov dobrog zdravlja i primarna hrana našeg organizma. Kad uživamo u toplini odnosa sa bliskim osobama, kada smo zadovoljni i ispunjeni, osećamo se voljeno i puni smo samopouzdanja, na hranu gotovo i da ne mislimo. Naš organizam je nahranjen na emotivnom i duhovnom nivou, osnažen i otporan. Zato je lični razvoj i građenje kvalitetnih odnosa sa partnerom, porodicom i prijateljima prioritet u izgradnji zdravog životnog stila koji nas vodi u pravcu dugovečnosti i blagostanja.

Veći deo dana se osećete umorno i iscrpljeno, imate česte padove energije i raspoloženja, teško podnosite stres i često ste anksiozni, osećate se ugojeno, naduto i teško, podložni ste virusima i često ste bolešljivi, loše spavate i budite se umorni, ne možete da zamislite dan bez velike količine kafe i slatkiša, niste zadovoljni kvalitetom kose, kože i noktiju?

Iako loše navike u ishrani vezujemo za višak kilograma i masne naslage na stomaku i butinama, gojaznost je samo jedan od simptoma da se loše hranite, ali i onaj zbog koga najčešće tražimo pomoć i savet. Činjenica je da nas loša ishrana vremenom uvodi u bolest i prerano starenje i da je zdrav način ishrane prioritet ukoliko želimo da radimo na sebi i svom zdravlju.

Prateći moderne trendove kojima smo preplavljeni preko medija i društvenih mreža, imati zgodno i izvajano telo postaje „must have“ princip. A do toga dolazimo raznim dijetama koje nam samo delimično i kratkoročno rešavaju problem.

Iz želje da drastično smršamo, drastično se izgladnjujemo. Ako želimo dugoročno da smršamo i održimo vitku liniju, onda moramo da se hranimo pametno i zdravo. Svaka dijeta daje rezultate do jednog određenog trenutka a onda postaje „osuđena na propast“. Svaki put kada iznova počnemo staru dijetu, koja je u nekem periodu dala dobre rezultate, u ponovljenom korišćenju rezultati će biti lošiji.

Svaka osoba koja ima problem sa viškom kilograma nesumljivo zna gde greši u ishrani i te greške se razlikuju od osobe do osobe, imajući u vidu životnu dinamiku i navike. Zato ne postoji univerzalna dijeta za sve koji imaju problem sa viškom kilograma ali postoje univerzalni principi ishrane koji će svaku osobu dovesti do boljeg fizičkog i zdravstvenog stanja.

Brojanje kalorija i izgladnjivanje nije dugoročno održiv koncept. Posle par nedelja smanjenog unosa kalorija, telo i um počinju da se brane, zbog čega počinjemo da se osećamo uskraćeno, nezadovoljno i depresivno. Jelo predstavlja životno zadovoljstvo. Ulazeći u drastične dijete, ne samo da ostajemo gladni već se odričemo i lišavamo dobrog osećaja koji nam hrana daje, tako da patimo na više nivoa. Osećaj zadovoljstva hranom potiče od našeg prvog kontakta sa hranom a to je preko kontakta sa majkom i majčinog mleka. Taj osećaj sitosti vezujemo i za osećaj emotivnog zadovoljenja gde smo se u njenom naručju, osećali ispunjeno, bezbrižno i voljeno.

Snagom volje uspećemo još neko vreme da ignorišemo neprijatna osećanja koja izaziva odricanje od hrane ali ćemo se na kraju umoriti i izgubiti motivaciju. Zdravlje predstavlja ne samo odsustvo bolesti već i blagostanje a to znači da se osećamo dobro u svojoj koži, što uključuje i uživanje u slasnim ukusima hrane. Menjanje unutrašnjih uverenja da je pun stomak zadovoljstvo bez obzira na to čime ga napunimo je dugotrajan proces i pomaže nam da od brze hrane koja nam da trenutno zadovoljenje pređemo na nutritivno kvalitetnu i zdravu hranu. Koristeći zdravu hranu i pravilnim kombinovanjem namirnica prevazilazimo koncept izgladnjivanja a masnoće se neminovno tope.

Prejedanje je bolest ubrzanog tempa života. Gladni smo a da nismo ni svesni čega smo gladni. Prebrzo živimo da bismo na trenutak stali i zapitali se. Do jednog trenutka, hranimo naš želudac a nakon toga hranimo bolest, usporavamo metabolizam i povećavamo masne naslage. U njima se talože toksini i zato gojaznost dovodi do šećerne bolesti, srčanih i moždanih oboljenja i kancera.
Potrebno je 20 min od momenta kada započne obrok dok signali sitosti stignu iz stomaka do hipotalamusa, koji šalje naredbu da blokira apetit. Taj signal se ne šalje na osnovu osećaja ispunjenosti i nema veze sa zapreminom progutane hrane, već sa dolaskom hranjivih sastojaka – glukoze iz ugljenih hidrata, proteina i masnoća. Zato je jako bitno da dok jedemo razvijamo u sebi osećaj da jedemo kvalitetno i da upravo unosimo u organizam ono što mu je potrebno.

Proces promena loših navika u ishrani je naša lična revolucija koja treba da sruši dugogodišnji poredak i uspostavi novi, zdraviji i dugoročniji, životni put ishrane. Ovu revoluciju treba sprovoditi mirno i bez nasilja.

Naši režimi ishrane su usmereni na zdrav koncept ishrane i edukaciju šta nekvalitetna hrana čini trenutno i dugoročno našem organizmu. Umesto kvantiteta i impulsivnog prejedanja težimo da se usresredimo na kvalitet. Ako u trenutku kada imamo neodoljivu potrebu za hranom osvestimo naše unutrašnje osećaje i potrebe, učinićemo sebi dobro. I pustimo naše telo, koje je savršen mehanizam, da uradi sve ostalo. Kilogrami se tope sami po sebi, a mi postajemo puni energije i podmlađeni.

Pre ulaska u ovaj proces, naoružajte se strpljenjem. Svaka velika promena traži vreme da bi se postigli očekivani rezultati. Laka rešenja ne postoje tako da se do optimalnih promena dolazi kombinovanjem zdravog stila života i zdrave ishrane.

Vama jedino preostaje da budete odgovorni project menadžeri i da u proces promene uđete puni vere u sebe i dobrobit koju činite sebi i svom telu. A pored regulisanja težine i topljenja masnih naslaga vremenom će se smanjiti ili nestati i svi ostali simptomi loših navika u ishrani.

Programi ishrane Wellness studija Escape su bazirani na principima zdrave ishrane, pravilnom kombinovanju namirnica i optimalnom rasporedu obroka. Ne podrazumevaju brojanje kalorija i gladovanje. Usmereni su na mršavljenje ili dobijanje na kilaži, rešavanje zdravstvenih problema i prevenciju bolesti.

Pristup svakom klijentu je individulan – uzimaju se u obzir dnevna dinamika, namirnice koje klijent voli i mogućnosti za pripremu, odnosno konzumiranje obroka.

Da bismo došli do optimalnog programa ishrane radimo:

• merenje osnovnih parametara tela – težine, visine, ukupne masnoće, visceralne masnoće, % mišićne mase i % tečnosti u organizmu, obima tela u kritični zonama
• detaljnu analiza navika u ishrani i životnog stila – potrebno je poneti popunjen 3-odnevni dnevnik uobičajene ishrane i navika – obrazac za popunjavanje – download PDF
• analizu rezultata krvnih testova – potrebno je poneti poslednje rezultate krvi – hematološko-biohemijski skrining – velika lista

Program ishrane podrazumeva:

• 30-odnevni plan ishrane – 5 obroka dnevno (3 glavna obroka i 2 užine) – plan za svaki obrok, dan i nedelju
• recepti za pripremanje zdravih obroka sadržanih u programu ishrane
• edukacija na temu zdrave ishrane – priprema, organizacija obroka, kombinovanje namirnica u obrocima, poželjne i nepoželjne namirnice u ishrani, praktičnim savetima kako da održimo dnevnu rutinu u zdravoj ishrani – brošura
• lista za kupovinu namirnica za pripremu zdravih obroka po nedeljama
• preporuke za zdrave životne navike
• instrukcije za vežbe disanja i meditaciju

Svakom klijentu u okviru programa ishrane su na raspolaganju jedna kontrola sa kontrolnim merenjem posle 14 dana korišćenja programa ishrane i dva puta kraće konsultacije sms-om ili mail-om.